Fazon je u pažnji
Poklon
U drevna vremena, darivali su se gotovo isključivo bogovi. Danas je situacija znatno drugačija: pokloni se daju svima koji su nam dragi, a često i onima za koje nameravamo da to postanu. U poslovnoj komunikaciji postoje određena pravila – određene osobe nije preporučljivo zasipati poklonima; pokloni poslovnim partnerima treba da budu odabrani tako, da se uklapaju u običaje zemlje iz koje on dolazi. U svakom slučaju, treba biti oprezan sa količinom novca koji ćemo za poklon izdvojiti: poklanjanje je znak pažnje, a ne način da pokažemo koliko smo bogati.
Univerzalno pravilo je da se ne poklanjaju preskupi pokloni, čak ni bliskim prijateljima: to će ih dovesti u neprijatnu situaciju pošto će se osećati obaveznim da uzvrate istom merom. Naravno, ni bezvredne sitnice ne dolaze u obzir, jer se mogu shvatiti kao znak nipodaštavanja. Drugo pravilo je da se poklon ne bira prema sopstvenom, već prema ukusu onoga kome je namenjen. Zato se unapred vredi potruditi da saznamo ukus dotične osobe. Prema bontonu, izuzetak su CD-ovi, knjige i video kasete kojima "drugome pružamo mogućnost da upozna autore za koje nije čuo". U praksi, i ovde je bolje prethodno se raspitati da li osoba kojoj se poklanja, recimo, knjiga više voli SF ili istorijske romane.
Izvesna doza elegancije neophodna je kad su u pitanju pokloni u profesionalnom odnosu: penkala ili kvalitetne olovke, knjiga ili CD sa klasičnom muzikom uvek dolaze u obzir. Uz ovakav poklon obavezno ide vizit karta. "Poslovni" pokloni vezuju se uglavnom za Novu godinu, ali ne i za rođendane.
Kome se ne daju pokloni?
Pre svega – šefu, jer će druge kolege to shvatiti kao poltronski gest. Isto važi i za dečije nastavnike, osim ako je u pitanju zajednički poklon svih roditelja. Nije uputno nositi poklone ni javnim službenicima – policajcima i državnim činovnicima – koji su nam učinili neku uslugu, između ostalog i zato što je zabranjeno. Isto važi i za osoblje supermarketa i komercijalnih službi, ali i kad je reč o imućnim osobama kod kojih uživamo određene povlastice.
Prilikom odabira poklona, treba voditi računa da se ne odabere nešto neadekvatno – vezano za fizički ili drugi nedostatak osobe kojoj je poklon namenjen: osobi koja pati od šećerne bolesti ne treba poklanjati slatkiše, lečenom alkoholičaru ne kupujte skupo piće, a posebno treba biti oprezan sa savremenim bestselerima: neće biti zgodno ako se u knjizi koju ste poklonili starijoj koleginici ili poslovnom partneru krije erotski sadržaj.
U svakodnevnoj komunikaciji, nikada ne treba poklanjati novčane bonove (iako je to bio jedan od saveta u starijim verzijama bontona), maramice (jer je i danas mnogo sujevernih koji će pomisliti da im želite neku nesreću), cveće jakog mirisa za bolesnike, odevne predmete (a naročito ako ne znamo tačan ukus i veličinu), prehrambene proizvode koji se lako kvare… Najzad, nije preporučljivo praviti iznenađenja poput ptica, hrčkova, kornjača, pošto bi kod nekih ovakav poklon, umesto oduševljenja, izazvao šok.
Pokloni za slavlja
Za prigode poput Nove godine i Božića, treba izbegavati "korisne" poklone, prikladnije za venčanja ili useljenje u stan. Malo je onih koje će za novogodišnje praznike obradovati univerzalni modifikator, ili višenamenska bušilica.
Svaki poklon treba da bude propraćen porukom, ispisanom rukom (ne odštampano), po mogućstvu originalnom: fraze tipa "Srećna Nova godina" tretiraju se "otrcanim".
U svakom slučaju, šta god da je upakovano u ukrasni papir, onaj ko ga dobije treba "iskreno da se obraduje" (što će biti teško izvodljivo ako dobije psa, a živi u 30 kvadrata na četrnaestom spratu). Poklon se otvara odmah, osim ako više osoba stigne u isto vreme, pa je domaćin u jednom trenutku zatrpan: onda se svi pokloni otvaraju na kraju. Cirkulisanje poklona (po principu: ovaj neću da otvaram, bezvezan je pa mogu nekome da ga poklonim) takođe nije preporučljivo: osim što nije po bontonu, može da se desi da na taj isti poklon "originalni darodavac" nabasa kod nekog drugog, pa će količina blama biti nemerljiva.
Pokloni za strance
U kontaktu sa strancima postoje razlike u poslovnim manirima, pa tako i kad je o poklanjanju reč. Naravno, pristojno je da se gostu iz inostranstva, ili stranom poslovnom partneru kod koga se odlazi u posetu, ponese poklon kao znak dobre volje, ali se unapred moraju znati neka pravila koja važe za određene narode.
Amerikanci su naročito osetljivi kad su u pitanju poslovni pokloni - sedamdesetih godina prvi čovek državne bezbednosti izgubio je posao jer je na poklon primio dva japanska sata. Po američkim saveznim propisima, maksimum neoporezovane vrednosti poklona je 25 dolara, pa je bolje izbegavati poklone, a umesto toga – dobro ih ugostiti.
Sa Japancima treba biti višestruko obazriv: oni poklonima pridaju veliki značaj, i smatraju ih obaveznim manirom, a ne samo ljubaznim gestom. Nije poželjno iznenaditi ih, jer će im biti neprijatno ako ne mogu odmah da uzvrate istom merom. Zato je dobro unapred im diskretno nagovestiti da ćete im pokloniti malu uspomenu na vaš susret. Poklon se uručuje isključivo u četiri oka, i nije uobičajeno da se otvara odmah (kažu, da se ne bi preterivalo sa emocijama!). Pokloni treba da budu zapakovani u papir pastelne boje – nikad beli, i nikad sa ukrasnom trakom. Pokloni u paru (dugmad za košulju, olovke) po njihovom verovanju donose sreću, ali je nedopustivo pokloniti nešto što ima četiri dela – ova reč znači i smrt. Najzad, Japancima ne treba slati novogodišnje čestitke na kojima preovlađuje crvena boja, jer nju koriste za obaveštenje o sahranama.
Nasuprot njima, za Arape pokloni nisu od primarnog značaja, već nešto što "gostoprimstvu daje širu dimenziju". Kad se ide na večeru, uobičajeni su mali pokloni poput cveća i bombonjere, a kao znak posebne naklonosti omiljeni su im srebro, kristal, porcelan i predmeti poznate marke. Treba izbegavati maramice, koje ih asociraju na rastanak i suze.
Skandinavci, urođeno rezervisani, prihvataju poslovne poklone skromnije vrednosti, a ekstravagantniji pokloni mogu izazvati negodovanje.
Što se Evropljana tiče, treba znati da se Francuzi prilično uzdržani, Nemci naročito kruti i formalni, Holanđani nešto opušteniji, a za Italijane i Špance razmena prigodnih poklona sasvim je prihvatljiva. Prema poslovnim partnerima iz Rusije i istočnoevropskih zemalja možemo se ponašati prema sopstvenom osećaju, pošto smo veoma slični. U svakom slučaju, nećemo pogrešiti ako kao poklon odaberemo nešto što je naše kulturno obeležje– na primer, CD sa nacionalnom muzikom.
Preuzeto sa: prekoramena.com
