Josipa Lisac rođena je 14. februara 1950. u Zagrebu — na Dan zaljubljenih. Možda je to bio predznak. Jer kada se govori o najlepšim ljubavnim pričama naše muzike, teško je ne početi od nje i Karla Metikoša, i od ploče koju su zajedno napravili pre više od pola veka: Dnevnik jedne ljubavi.
Od Pariza do Petrinje
Karlo Metikoš rođen je takođe u Zagrebu, 8. februara 1940. Početkom šezdesetih otišao je u Pariz i tamo, pod imenom Matt Collins, postao zvezda: njegova francuska verzija pesme „Rhythm of the Rain“, „En écoutant la pluie“, bila je 1963. pravi hit. Kod kuće se potom sve više posvećivao komponovanju i produkciji.
Josipa je u to vreme bila mlada pevačica neobično zrelog glasa. Od desete godine pevala je u Dečjem horu Radiotelevizije Zagreb, potom sa sastavima O'Hara i Zlatni akordi, a 1969. započela je samostalnu karijeru. Upoznali su se 1971, na zajedničkom nastupu u Petrinji. Kasnije se prisećala da je ušla u garderobu punu izvođača i prvo ugledala njega — pogledi su im se sreli, i to je bilo to. Bila je deset godina mlađa od njega.
Već sledeće godine snimili su prvu zajedničku pesmu, „Dok razmišljam o nama“. Ubrzo je postalo jasno da ih spaja mnogo više od muzike.
Ploča iznad klavira
Dnevnik jedne ljubavi objavljen je 28. februara 1973. za Jugoton, kao prvi studijski album Josipe Lisac. Muziku je napisao i ploču producirao Karlo Metikoš, stihove Ivica Krajač, a aranžmane Branimir Živković. Deset pesama prate jednu ljubav redom kojim se i dešava: od zaljubljivanja i sreće, preko otuđenja, razdora i tišine, do spoznaje da ništa ne traje zauvek. Ploča počinje pesmom „O jednoj mladosti“, a završava se pesmom „Kao stranac“.
Bila je to smela, drugačija ploča, i niko nije znao kako će je publika primiti. Josipa se seća da joj je Karlo govorio da će je, i ako se nikome ne dopadne, uramiti i okačiti iznad klavira. Nije bilo potrebe. Ploča je s vremenom postala zlatna, a u knjizi YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike iz 1998. zauzela je deveto mesto.
Posveta skrivena u stihovima
Ploča krije i jednu tajnu, kakvu mogu da smisle samo zaljubljeni. Kada se pročitaju prva slova stihova svake pesme, uz poslednje slovo teksta na omotu, ona ispisuju posvetu — Josipi. Ljubavno pismo, sakriveno u ljubavnim pesmama.
Dvadeset godina
Usledile su dve decenije zajedničkog stvaranja. U martu 1975. izvedena je rok opera Gubec-beg, sa Karlovom muzikom i Krajačevim libretom, često nazivana prvom domaćom rok operom. Josipa je u njoj pevala Janu, a njena „Ave Maria“ postala je najpoznatija arija predstave.
Krajem sedamdesetih proveli su nekoliko godina u Americi, gde je u Los Anđelesu snimljen album Made in U.S.A. (1979). Zatim su došli Hir, hir, hir (1980), Lisica (1982) i Hoću samo tebe (1983) — sa Karlom kao kompozitorom i producentom.
Nisu se venčali. Bili su životni saputnici dvadeset godina — vreme za koje je Josipa kasnije govorila da je u njemu bila zaista srećna.
Decembar
Karlo Metikoš iznenada je preminuo 10. decembra 1991. u Zagrebu. Imao je pedeset jednu godinu.
Od tada, decembar pripada njemu. Godinu dana posle njegove smrti Josipa je priredila veliki koncert u njegovu čast, sa pedesetak izvođača, nazvan „Ritam kiše“ — po hrvatskom naslovu njegovog pariskog hita. U decembru 1994. u Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog održan je Koncert u čast Karla Metikoša, sa Simfonijskim orkestrom i horom HRT-a. Decembarski koncerti posvećeni Karlu postali su tradicija koja traje decenijama, a za tridesetu godišnjicu, 2021, HRT je prikazao dokumentarni film Za dva kovčega slave.
Govoreći o svemu tome, Josipa je za Nacional rekla jednostavno:
Ja to sada nosim za nas dvoje.
Josipa Lisac, 2022.
Pola veka kasnije
Godine 2015. Dnevnik jedne ljubavi dobio je Porin za antologijsko ostvarenje hrvatske muzike — nagradu su podelili Josipa, Ivica Krajač i, posthumno, Karlo Metikoš. Ploča je više puta ponovo objavljena, a za pedeseti rođendan, 2023, izašla je na novom vinilu pripremljenom u londonskom studiju Abbey Road.
Iste godine, 21. februara, Josipa je u Lisinskom započela jubilarnu turneju povodom pedeset godina albuma. Turneja je prošla kroz Pulu, Skoplje, Novi Sad i druge gradove, a završena je u zagrebačkom Domu sportova 17. februara 2024, nekoliko dana posle njenog rođendana.
Pola veka posle prve ploče, publika i dalje peva „O jednoj mladosti“, a ime Karla Metikoša i dalje stoji uz svaku notu. Neke ljubavi se ne završavaju kada se završi priča. Samo promene način na koji sijaju.
Izvori: Hrvatska enciklopedija (Leksikografski zavod Miroslav Krleža), Hrvatski muzički informativni centar, diskografski podaci izdanja, intervjui Josipe Lisac za Nacional (2022) i druge medije, tportal, Index.hr, Novi list. Nazivi pesama navedeni su u originalu.
Kraj
